Пратећи потребе све већег броја становника Краљева, условљеног наглом индустријализацијом и великим досељавањем, Народни одбор СО Краљево, 15. новембра 1958. године доноси Одлуку о оснивању нове основне школе.
Нама непознати „кум“ даје јој име Светозара Марковића, утицајног српског социјалистичког мислиоца, политичара и публицисте друге половине деветнаестог века. Иако се током образовања определио за студије технике, Светозар Марковић се остварио као идеолошки реформатор, идеолог и водећи теоретичар социјализма свога времена. С друге стране, извршио је снажан утицај на књижевни живот у Србији као зачетник реализма. Те две области његовог рада нераскидиво су повезане. Своје идеје у јавност је углавном износио кроз листове, чланке, полемичке списе, изазивајући подршку, али и негативну реакцију неистомишљеника.
Уочи, тадашњег великог празника, Дана Републике, 28. новембра 1958. године почиње са радом Основна школа „Светозар Марковић“.
Рад је започела у старој згради Музичке школе на месту где се данас налази зграда Општине. Почетак рада је био изузетно тежак: у неусловним и дотрајалим просторијама са старим, натрулим, у црно обојеним дрвеним подовима и најчешће оштећеним намештајем (скамијама осталим од пре Другог светског рата), без најосновнијих учила; са школским таблама на којима се због оштећења боје готово није ни могло писати и слично, тако да је било потребно уложити много напора за стварање основних услова за рад.
И у таквим условима, млад и енергичан колектив, предвођен првим директором (тада, управитељем) Школе, Вером Перовић, наставником српскохрватског језика и књижевности, брзо је почео да бележи запажене резултате. Школа је изводила рад са 850 ученика, једним одељењем за ментално заосталу децу, једним одељењем за глуве, као и четири одељења забавишта предшколске деце. Рад се одвијао у више смена од 7 до 19 часова сваког дана, осим недеље.
Веома брзо, покренута је иницијатива да Школа добије нову школску зграду. Захваљујући продорности и добрим политичким позицијама госпође Перовић, а уз подршку првог Школског одбора на чијем челу је био инжењер Никола Николић, већ у пролеће 1959. године започиње изградња новог и савременог школског објекта који је следеће, 1960. године, био и завршен.
Изградњом нове школске зграде, стварају се нови проблеми. Основној школи „Светозар Марковић“ ускраћује се усељење у нову школску зграду, а то је изазвало велику узнемиреност и незадовољство ђачких родитеља, ученика и грађана на поједине надлежне органе у граду. Разлог свему томе био је, према речима Милоша Миленковића, наставника географије, тадашњег помоћника директора (управитеља), тај што су кренуле приче да приоритет у пресељењу у нову школску зграду треба да има Основна школа „IV краљевачки батаљон“, која је раније формирана, а ради у, такође, неусловној згради предратне Гимназије (данашњи Музеј), као и да није целисходно да се две основне школе налазе у непосредној близини. Тако је Школа морала да се бори за поштовање првобитне Одлуке Народног одбора СО- е Краљево, што је усељење у нову школску зграду одложило за неколико месеци.
Овај проблем је решен у корист Основне школе „Светозар Марковић“ и од почетка школске 1960/61. године Школа је у новом школском објекту, где и данас организује рад. У оквиру Програма Иновација наставе, рад се организује у специјализованим учионицама. Набављају се тада најсавременија наставна средства: кинопројектор, графоскопи, елемент филмови, дијапројектори, магнетофони. Многи кабинети (специјализоване учионице) опремају се училима и другим средствима за практичан рад и вежбе. Истовремено, ради се на уређењу школског дворишта. Ствара се простор за извођење наставе физичког васпитања (уређују се спортски терени) и слободан боравак ученика. Парковски део дворишта засађен је разним врстама дрвећа и на тај начин је створен пријатан кутак за боравак ученика и запослених.
Пошто Школа ради у лепом здању, организована на модеран начин, то је допринело већој заинтересованости родитеља, ученика, надлежних руководећих органа, Просветно – педагошког завода, друштвено – политичких организација за Школу и њене активности – наставне и ваннаставне. Тако Школа постаје центар окупљања за разне стручне састанке и предавања просветних радника Општине и шире, политичара, синдикалаца и сл. У њој се одржавају разна спортска такмичења, а спортске терене користе и поједини клубови: КК „Слога“, ОК „Рибница“, Карате клуб „Слога“ и др. Терене користе и грађани Месне заједнице, а и града.
Просветно – педагошки завод организује разна огледна предавања везана за нове наставне програме и као спољне сараднике ангажује наставнике из наше Школе (наставнике хемије, физике, математике, биологије, физичког васпитања, разредне наставе).
Упоредо са стварањем бољих услова за рад, у Школу се уписује знатно већи број ученика. Тако, у једном периоду наставу похађа преко 1100 ученика, четири одељења забавишта и по једно одељење за ментално заосталу децу и глуве. Због великог броја ученика, Школа је две школске године (1962/63. и 1963/64.) морала организовати рад у три смене, тако да се настава одвијала од 7:00 до 19:30 часова. Због недовољног школског простора, за неке наставне предмете коришћене су подрумске просторије, библиотека, свлачионице фискултурне сале и сл.
Крајем 1962. године, први директор Школе, Вера Перовић, одлази у Београд, а на њено место долази Милош Миленковић, прво у статусу вршиоца дужности управитеља, а затим, од 1964. године и као директор. Тај посао је обављао све до одласка у пензију 1991. године.
Убрзо, по његовом именовању на место директора, долази до оснивања Специјалне основне школе „Иво Лола Рибар“ и Основне школе „Браћа Вилотијевић“, тако да наша Школа значајно растерећује капацитете и свој рад организује са 800 до 850 ученика и са два одељења забавишта, што јој омогућава да рад поново организује у две смене. Ово је истовремено омогућило много повољније услове за рад, а тиме и постизање још бољих резултата у образовно – васпитном раду и слободним активностима ученика.
Од 1991. до 1993. године дужност вршиоца директора обављао је Ђорђе Симић, наставник ликовне културе и један од најзначајнијих акварелиста бивше Југославије.
1993. године на место директора долази Јованка Мијаиловић, наставник српског језика, која на тој функцији остаје до 2001. године, када за вршиоца дужности поново бива постављен Ђорђе Симић.
2003. године, директор постаје Драгица Спајић, професор енглеског језика, која је тај посао обављала све до преране смрти 2014. године.
Од јула 2014. до децембра 2018. године, прво као вршилац дужности, а затим и као директор, на челу Школе била је Славица Павловић, професор разредне наставе.
Од децембра 2018. године директор школе је Драгана Лазовић, дипломирани педагог из Краљева.
У току школске 2015/2016. године школа је урадила елаборат о оправданости постојања школе и поднела захтев за верификацију установе Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Школа је од овог министарства добила решење о верификацији број 022-05-2/2016-07 од 25.5.2016. године.
Школа је увек прихватала све новине у педагошкој науци и пракси, као и многе експерименте. То потврђују бројни извештаји Просветно – педагошког завода о образовно – васпитном раду Школе. То потврђују и успеси постигнути у настави и трајност ученичких знања, као и веома добри резултати у даљем школовању. Преко 320 ученика су понели из наше Школе Диплому „Вук Караџић“, а 28 ученика је носилац и Дипломе „Михаило Петровић Алас“ у периоду од школске 1966/67. па до школске 1991/92. године, од када се ова Диплома више не додељује.
Кроз целокупни период свог постојања, наша Школа је имала много успеха, али и мање успешних момената. Ипак, са поносом се може рећи да је било јако пуно блиставих, звезданих тренутака у раду, када је Школа била у самом врху краљевачких основних школа.
Њу су похађале и завршиле десетине хиљада ученика. Многи од њих су веома успешно, на свим нивоима, од општинског до државног, а и међународног, репрезентовали своју Школу и освајали бројна признања, награде, медаље, трофеје на такмичењима из свих наставних области. У знак признања за дугогодишњи рад и изванредне резултате, Школа је добила многа признања, дипломе и награде. Поменућемо само неке: Диплома заслужне организације Општине Краљево, Новембарска награда СИЗ-е основног образовања, Новембарска награда Културно – просветне заједнице Краљева, Повеља Општинског већа Савеза синдиката Краљево и многе друге.
Мушка кошаркашка екипа била је 1974. године првак Србије, а школски лист „Освит“, који излази од 1962. године, је 1980. године, за број објављен поводом смрти Јосипа Броза Тита, проглашен за најбољи школски лист у Србији те године.
Посебан печат животу и раду Школе дали су њени ученици који су се афирмисали у разним областима стваралаштва, друштвеног и научног ангажмана. Они су у школским клупама, уз своје учитеље и наставнике спознали вредност и лепоту писане речи, моћ научног достигнућа, радост спортске победе. На школским приредбама, у раду секција, на такмичењима, заблистали су млади таленти. Школа их је прва открила, а они су после кренули путем афирмације, па сада и шира јавност зна за њих.
С поносом истичемо да су у нашим клупама седели, између осталих: глумци Марко Николић, Иван Бекјарев, Лидија Вукићевић, музичари Лазар Ристовски (покојни клавијатуриста „Бијелог дугмета“ и „Смака“), Момчило Станојевић (прва виолина Народног оркестра РТС-а), Зоран Стојановић Кепа (бубњар групе „Смак“), песници Миломир Краговић и Милош Милишић, спортисти Драган Тодорић (бивши кошаркаш и вишедеценијски директор КК „Партизан“), Милован Богојевић Киме (тренер кошаркаша „Слоге“ и „Партизана“), Живорад Јаћовић (легенда КК „Слога“), Ненад Ковачевић (фудбалер „Црвене звезде“ и државне репрезентације), Никола Лепојевић (кошаркаш „Слоге“ и „Црвене звезде“), др Љубиша Јовашевић (чувени ортопед и професор Универзитета) и многи, многи други.
Некадашњи ученици ове Школе сада су у државним институцијама, научним установама, јавном животу. Њихови успеси су и успеси њихових наставника и Школе, јер ова Школа им је прва открила истину о њима самима, ко су и шта могу, отврајући им путеве на непрегледном свету сазнања.
Поносни смо на „прве“ 63 године успешног рада Школе, али то осећање поноса и обавезује. Обавезује нас да сви заједно уложимо и додатни напор да бисмо створили нову, модерну школу, елитну по начину и резултатима рада, школу какву наши ученици заслужују. Заслужују да им обезбедимо довољно савремених учионица, довољно простора за игру, да им пружимо нова сазнања и да им, уз сарадњу са родитељима, помогнемо да одрасту и да постану одговорни, поштени и добри људи.
На основу свих релевантних докумената, извештаја о раду школе и анализе квалитета рада и досадашњих резултата, Школа поставља следеће задатке у предстојећој школској години:
• оспособљавање ученика за примену знања и умења и стваралачко коришћење слободног времена;
• развој свести о потреби чувања здравља и заштите природе и животне средине;
• развој етичких димензија личности као што су: хуманост, истинољубивост, родољубље, толеранција итд;
• неговање потребе за културом и очувањем културног наслеђа, за развојем навика лепог понашања;
• свеукупна припрема за живот и даље опште и стручно образовање и васпитање
• развој свести о правима детета у образовању.
Остварење постављеног циља је обиман и свеобухватан посао на коме ће се радити уз ангажовање свих расположивих људских и материјалних потенцијала, кроз више сегмената школског живота, и то кроз:
• реализацију наставног процеса (свих облика наставних и ваннаставних активности), уз настојање да се тај процес осавремени и иновира, колико то материјални услови буду дозвољавали;
• планирање и припремање наставе биће засновано на образовним стандардима за крај првог циклуса образовања и за крај обавезног образовања;
• распоред писаних провера биће планиран на нивоу одељењских већа у складу са Правилником о оцењивању;
• наставиће се обавезна изборна настава грађанског васпитања и верске наставе у свим разредима;
• организоваће се настава изборних предмета у свим разредима у складу са изјашњавањем ученика/родитеља и расположивим кадровима школе;
• редовно ће се одржавати предвиђени угледни часови које ће посматрати, осим директора, стручних сарадника, колега, и родитељи посматрачи;
• пратиће се и проверавати усвојеност наставних садржаја и оствареност стандарда и то: иницијалним тестовима, редовним проверама знања, усменим и писаним, полагањем завршних испита;
• користиће се савремене методе и облици рада;
• школа ће учествовати на општинским, окружним, републичким и међународним такмичењима, конкурсима и смотрама;
• вршиће се континуирана едукација запослених у школи (план стручног усавршавања наставника је саставни део овог документа);
• организоваће се разноврсне ваннаставне активности;
• организоваће се међуодељењска такмичења.
Такође, посебна пажња ће се посветити:
• олакшавању процеса прихватања школских обавеза и узимању учешћа у школским активностима;
• подстицању личног развоја ученика (развој самопоуздања, самопоштовања, личног идентитета и други сегмената личности), као и развоју способности за сагледавање својих и туђих потреба, уочавању везе између осећања, потреба, мисли и акција;
• подстицању развоја интелектуалних способности ученика, сазнања и односа, развијању способности за комуникацију и сарадњу.
Као резулат активности од априла 2008. године Школа је 28. новембра 2011.године добила Сертификат Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу, који обухвата све запослене у школи, ученике и родитеље, институције и појединце из окружења чије ангажовање може допринети успешнијем остварењу постављених програмских задатака.
Изузетно ангажовање ће се посветити повећању безбедности ученика у школи и решавању сукоба међу ученицима по програму пројекта „Школа без насиља“.
Да би се постављени циљеви и задаци успешно остварили, школа ће настојати да у што већој мери укључи родитеље у живот и рад школе, пружајући на тај начин помоћ у остваривању васпитне функције породице; као и да настави сарадњу са здравственим, образовним, социјалним, културним институцијама, спортским клубовима локалног и ширег значаја.
Организацијом рада у школи бавиће се: директор, стручни сарадници и дежурни наставници. Наставничко веће ће разматрати предлоге Педагошког колегијума који ће осмишљавати и унапређивати образовно-васпитни рад школе.
ОШ „Светозар Марковић” Краљево 