Извештај о реализацији акционих планова

После нашег боравка у Швајцарској и дивно проведеног времена у селу Песталоци у Трогену, дошло је време да ученици који су учествовали у овом пројекту реализују своје акционе планове. Као што смо већ извештавали један од задатака који су ученици имали током ове размене био је да направе своје акционе планове. Ученици су били подељени у четири групе од по пет ученика и свака група је направила свој акциони план.

У претходних месец дана ученици су реализовали своје акционе планове у сарадњи са својим супервизорима. Реализација је била у виду радионица које су ученици држали ученицима петог и шестог разреда. Један од циљева радионица био је да се ученицима прикажу неке од активности које су ученици седмог разреда имали током размене, али најважније ученици су хтели да кроз један занимљив начин укажу својим млађим другарима на појаву дискриминације у школи, на значају тимског духа и сарадње међу ученицима и других битних ствари.

Ученици су се на радионицама бавили разним активностима као што су Да ли си ти мој пријатељ, Воћна салата, Трка животиња, Нацртај особу. Током радионица ученици седмог разреда давали су јасне инструкције и упутства и показали су се као одлични реализатори и предавачи. Атмосфера током радионица је била одлична и учесници су били задовољни.

Милош Николић, наставник математике и супервизор током размене

Advertisements

Извештај из Швајцарске бр. 6

Субота је дан за Цирих. И даље нас прати дивно време иако нас је из Дечјег села испратила магла.

Цирих (нем. Zürich, итал. Zurigo, лат. Turicum, циришки дијалект: Züri) је највећи град у Швајцарској, у њеном северном, немачком делу. Он је и главни град истоименог кантона. То је економско и саобраћајно средиште дражве, а на пољу банкарства Цирих је важан на светском нивоу. По међународној студији из 2007. године је Цирих град са најбољим и највишим стандардом живота на земаљској кугли.
Дивили смо се излозима препуним фантастичних производа, прелепој луци и језеру, као и старом граду. Град је смештен на доњем (северозападном) крају Циришког језера из ког отиче река Лимат. Цирих има добро очувано старо градско језгро са бројним црквама, палатама, трговима, фонтанама, споменицима.

Имало је доста времена да се све обиђе. Цене су високе за наш стандард, али је ипак било места и за мале куповине.

Недеља – Технорама! Ако можете да замислите било коју област физике, хемије, математике, биологије, било коју материју, било који природни феномен, шта год да вам падне на памет – у Технорами постоји експеримент који то приказује. Од једноставних до веома компликованих и тешких експеримената, од лабораторије до игре светла и таме, од дрвета до воде – све је ту!

На небројано много места деца су могла да се увере у многе природне феномене, да додирну и осете експерименте, да уче о природним појавама тако што ће их директно видети. За разлику од осталих музеја овде је скоро све дозвољено додирнути. Ово место код деце може да изазове радозналост и пробуди жељу за бављењем науком и технологијом.

Рајнини водопади су нестварна слика фантастичног простора. Бука воде која хрли даље, очарава и плаши. Посетиоцима је дозвољено да са платформе уживају у овом призору. Чинило се као да лебдимо над водом.

Драги наши, толико од нас. Сутра нас чекају завршне радионице, паковање и сређивање куће, као и повратак у уторак. Због тога је ово и последње јављање из овог прелепог места. Тужни смо што се растајемо с новим пријатељима, али и срећни јер се враћамо у свој дом.

Срдачан поздрав!

Ученици и Аm2

Извештај из Швајцарске бр. 5

podcasts1

За оне који су пропустили радио-емисију на Powerup.ch радију, преносимо вам делић програма.

  1. Милица Радовић, Маша Ђурашевић, Тара Ранковић и Сара Орловић Петронијевић

Тема: Живот после радионица!

Сматрамо да је најзанимљивији део дана време после радионица, после 17 часова. Тада се највише дружимо, окупљамо се у нашој кући, у сали и Youth clubu.

 

Сала је место где се окупљамо са децом из Македоније. Веома је добро опремљена, имамо могућност да играмо све спортове и стално организујемо утакмице. Део сале могуће је претворити у сцену за извођење представа. То додуше нисмо радили, али би било заиста дивно да тако нешто постоји у нашој школи. У том делу је складиште са свим могућим реквизитима за спортове –  лопте за кошарку, фудбал, одбојку, рукомет. Ту су и различите мреже и остали прибор. Све можемо да користимо. Једино правило је – све што узмемо, морамо да вратимо на место! Тако сала увек бива слободна и сређена за свакога ко жели да ужива у овој активности.

Youth club је место у које не улазе одрасли. Домаћини су за нас планирали много активности, као што су: photo session, zumba, dj workshop, tinker torckes, torch walk, carneval del Trogen. Тај део села је веома занимљив, али ми више волимо боравак у кући.

Најдража активност је боравак у подруму куће, где је такође простор за нас. Ту је стони-фудбал, можемо да пуштамо музику, имамо клавир и долазе нам гости – посетиоци из суседне куће. Ту правимо журке, трачаримо, правимо турнире, свирамо клавир или само одмарамо.

  1. Марио Самарџић, Живко Вуковић, Вељко Вуковић и Владимир Илић

Тема: „Еggs challange”

Марио: Добар дан, поштовани слушаоци! Како сте данас? Многима су јаја омиљени доручак уз сланину или нешто друго. На који још начин можемо искористити јаја? За игру, забаву или нешто треће? То ће нам рећи данашњи гости – Живко, Вељко и Владо. Добар дан и добро дошли! Како сте, момци?

СВИ: Одлично!

Марио: Ви ћете нам рећи нешто више о јајима. Изволите.

Живко: Причаћемо о јаја изазову – „еggs challange”!

Вељко: Тог дана, када смо ушли у салу, видели смо јаја која висе на канапу, на висини од једно три метра.

Владо: Извини што те прекидам, само да додам да су јаја била жива!

Вељко: Задатак је био да од новина и парчерта лепљиве траке направимо гнездо које ће сачувати јаје од пада. Паскал је рекао да смо конструктори који граде посебну грађевину. Направили смо мала гнезда и чекали тренутак када је Сара – наш инструктор у селу, ослободила јаја.

Живко: Једно по једно падало је јаје, а екипа која је правила гнездо, узбуђено је чекала исход. Паскал нас је припремио за дочек јаја посебним ритуалом. (сви лупкају по столу, кратко). Они чије се јаје сломило, чистили су салу, а они који су јаје сачували, могли су да спремају палачинке! Многи су сачували јаја, па смо ипак јели палачинке.

Марио: О, па то је веома лепо! Надам се да су биле укусне?!

Вељко: Јесу. Тај изазов је само један од многих у ком се развија тимски рад и тимски дух. Посебна занимљивост је да је доста јаја преживело, а Паскал нам је рекао да је то реткост.

Марио: Одлично!

  1. Софија Џодан, Сара Ђоровић, Уна Атанасов и Василије Милосављевић

Тема: Шетња и стаза за боб

Уна: Добро јутро, свима! Велики поздрав за Краљево! Данас говоримо о две веома занимљиве активности које смо имали овде.

Васа: То су шетња и прављење боб стазе. Обе радионице су биле напољу што мене није баш обрадовало јер нисам љубитељ снега.

Софија: Углавном, већину није обрадовала шетња јер су нам најавили да ће бити баш напорно.

Сара: Било је још и теже то што смо скоро сви вукли санке које нам на крају нису ни требале.

Уна: Требале су нам само да би се спустили низ једно велико брдо на почетку пута, низ које се пола њих није ни спустило, већ су ишли пешке до доле.

Софија: Или су пали одмах, на почетку брда, као ја!

Сара: Али они који су се спустили до краја, уживали су!

Васо: Дуго смо се пели уз срму падину. Када смо стигли до видиковца, чекао нас је очаравајући поглед на Алпе! Ту смо се сликали, грудвали и одмарали.

Уна: Посебно смо уживали у зимском сунцу, необичном у овом периоду. Паскал каже да не памти оволико дивних везаних сунчаних дана.

Софија: Повратак је био лак јер је било низбрдо.

Сара: Уз пут смо певали, смејали се и причали.

Васо: Једног од наредних дана правили смо у снегу стазу за боб. То је играчка – мала пластична фигура боба четвороседа.

Уна: Прављење стазе је било јако тешко! Од нађеног материјала правили смо лукове, брзе, брже и најбрже стазе, цик-цак стазе, мостове, тунеле, скакаонице…

Софија: Стазе су нам оцењиване према унапред задатим критеријумима. Сваки део стазе је носио одређен број бодова.

Сара: После ове активности сви смо били преморени и мокри! Али, тим – кетеринг нас је чекао са топлим напитком, кексом и чоколадом. Ипак се све добро завршило.

  1. Марко Зубљић, Нађа Николић и Илија Матковић

Тема: Свакодневни живот у кући

Здраво свима! Данас су ту са вама Нађа, Марко и Илија. Причаћемо вам о свакодневном животу у кући.

Куће су направљене од дрвета. Лепо су уређене и има доста простора. У свакој кући је по двадесеторо деце и по три супервизора. Наравно, ту су и возачи. Поред спаваћих соба, постоје кухиња, трпезарија, перионица и најлепши део куће – наше заједничке просторије у подруму. Ту је сто за стони-фудбал и клавир.

Сваког дана имамо тачно одређен распоред ког се придржавамо. Јутарње радионице почињу у девет сати, што заначи да пре тога треба обавити доручак. Радионице трају до дванаест. Тада идемо да узмемо ручак из кухиње.

Након ручка, следи прање судова јер се они морају вратити у кухињу до 13.45, иначе – нема вечере! Око прања судова сви помажемо како би се стигло на време.

У 14 часова почиње други круг радионица. Радионице трају до 17 часова. После тога идемо по вечеру, а онда следи слободно време.

Новина у селу је парламент. Чланови су дечак и девојчица из сваке куће и један супервизор из сваке земље. Састанци су сваког дана у 17. 15. Након тога представници сазивају кућни састанак и разговарају са укућанима о темама са састанка парламента. Те састанке обично одржавамо за време вечере када су сви на окупу.

Е, после тога следи – забавааааа!

  1. Софија Савић, Наталија Миличић, Михајло Ђокић и Богдан Станчић

Тема: Констанц и Луцерн

Констанц:

Лука у Констанцу – Констанц има много примамљивих атракција, али лука је свакако највећа. Овде се налази робна кућа Лаго, старо складиште и железничка станица. На улазу у луку налази се покретна статуа Империја. Подигнута је 1933. године, висока је 9 метара и данас је једно од највећих туристичких атракција у Констанцу. Са луке се може видети кристално чисто плаво Боденско језеро.

Боденско језеро – налази се на реци Рајни измешу Немачке, Швајцарске и Аустрије. Језеро је тектонског порекла и не припада ни једној групи језера. Други назив је Балтон. Боденско језеро је треће по величини у Средњој Европи. На језеру смо видели доста различитих врста птица које смо хранили. Дубина језера је 252 метра. Језеро има четири дела. Прво је Оберзе (главни део), други део је Имберлимгер (северни део), трећи део је Унтерзе (западни део) и четврти део је Целер зе и Чнадзе (северо-западни). Језеро формира Рајнски ледник током леденог доба.

Шопинг – Када се говори о односу цена и квалитета, Костанц је много повољнија за куповину од Луцерна. Једна од примамљивих дестинација за потрошаче је тржни центар Лаго. У њему се поред најразличитијих продавница налазе и разни ресторани брзе хране као и места где се купци могу одморити од пражњења својих новчаника, и брзог темпа мењања бутика и дрогерија. Ако сте љубитељи куповине, препоручујем вам одлазак у Костанц.

Луцерн (нем. Luzern, франц. Lucerne, итал. Lucerna) је седми по величини град у Швајцарској. Град је седиште истоименог кантона Луцерн, као и његов највећи град и културно и привредно средиште. Луцерн се сматра средиштем средишње Швајцарске.

У Луцерну смо посетили Музеј глечера и огледала. У музеју нам је било предивно и веома занимљиво. Поред тога у граду се налази и веома добро очувано старо градско језгро, познато по кућама са осликаним фасадама. Једна група је отишла са супервизорима Мајом и Милошем у обилазак језера бродићем. Уживали смо у дивном времену и савршеној панорами. Једна мања група ученика је са супервизором Аном остала у граду и обилазила знаменитости града. Стари дрвени мост, тзв. „Капелански мост“ (Капелбрике), који је изграђен у средњом веку, привукао нам је пажњу, али и многобројни излози, нажалост затворени, јер је недеља. У сваком излогу су декорације у виду маски, ликова из бајки или животиња.

  1. Марија Зубљић, Наталија Аксентијевић и Нина Воштинић

Тема: Нова пријатељства!

Тема о којој ћемо вам говорити су нова пријатељства у Дечјем селу Песталоци. Ми смо ученице седмог разреда Основне школе „Светозар Марковић” из Краљева. Иако смо сви већ седам година заједно, нисмо се довољно познавали јер долазимо из пет различитих одељења. Дружење међу ученицима Вршњачког тима и Ученичког парламента започело је на припремним радионицама.

Упознали смо децу из Основне школе „Чибуковачки партизани” на заједничким састанцима. Прво смо мислили да се нећемо добро слагати и да нису дружељубиви. Испоставило се да их нисмо добро проценили. После кратког времена почели смо да се упознајемо, прво у аутобусу, а затим и у селу, на радионицама и у свакодневном дружењу.

Главно дружење је било у нашој кући. У подрумским просторијама је клавир, стони-фудбал и место за нас. Супервизори ту ретко силазе јер нам дозвољавају да уживамо у свом простору. На екскурзијама смо сазнали више једни о другима.

Са нама су у Дечјем селу и деца из Македоније. Неки од њих проводе доста времена у нашој кући, дружећи се са нама. На почетку су били стидљиви, али смо се и са њима брзо зближили. Иако говоримо различитим језицима, то и није нека велика препрека. Ипак се добро разумемо.

Такође смо упознали и Сару и Паскала. Они су наши инструктори и са њима проводимо време на радионицама. Они су нас учили сваког дана о важним стварима о нама, о дечјим правима и о односу међу људима. Увек су нам помогли када нам је било потребно.

Са нама у Дечје село су пошли супервизори am2 (МАМ) Маја, Ана и Милош. Виђали смо их у школи, али нам нису предавали, тако да смо се овде међусобно тек и упознали. Зато могу и о њима да говорим. ___________

Потрудићемо се да са свима останемо у контакту и да наставимо дружење у Краљеву.

 

 

 

Извештај из Швајцарске бр. 4

Друга недеља у селу!

Након фантастичног викенда, уследила је нова радна недеља у Дечјем селу Песталоци. Иако смо још пре доласка у село имали преглед активности, наши домаћини се труде да нас увек изненаде неким новим и дивним активностима.

У понедељак, после јутарњих радионица имали смо „eggs challange”! Наиме, сва деца из села, као и супервизори, правили су конструкцију од новинског папира и парчета лепљиве траке. Она треба да сачува јаје које пада са висине од три метра. Чије се јаје сломило, они су чистили салу, а чије је „преживело”, могли су да спремају палачинке! Многи су сачували јаја, па смо ипак јели палачинке.

 

У уторак, такође после јутарњих радионица, правили смо у снегу стазу за боб. То је играчка – мала пластична фигура боба четвороседа. Стаза је била велики подухват! Од нађеног материјала правили смо лукове, брзе, брже и најбрже стазе, цик-цак стазе, мостове, тунеле, скакаонице… Савршена забава! Тим супервизора имао је најбољи резултат!

Среда је била резервисана за шетњу до Сент Галена. У занимљивој игри деца су показала своје одлично сналажење на непознатој локацији, међу људима чији језик не познају или знају тек неколико речи.

Четвртак и петак посвећени су радио емисији. У групама од четири или три детета из обе школе, деца су говорила о темама које су сами изабрали, и на начин који им одговара. Теме су:

– Нова познанства у Дечјем селу!

– Живот у кући!

– Ноћни живот у селу.

– Излет у Сент Гален.

– Излет у Луцерну и Констанци.

– Боб изазов и шетња!

– Радионица – јаја!

– Природа и животиње у селу!

– Да ли вреди доћи у Дечје село?

– Радионица – дискриминација!

Родитељи и пријатељи су могли да прате ову емисију на линку „power up radio” App, www.powerup.ch

Петак вече – КАРНЕВАЛ! За савршену забаву заслужни су изабрани DJ Уна Атанасов и Богдан Станчић. Сада је 21.30. До када ће забава трајати – видећемо!

Am2 (МАМ)

 

 

 

 

Радио емисија из Дечјег села Песталоци

podcasts1

У петак, 22.2.2019. године из студија Дечјег села Песталоци емитоваће се емисија коју су припремили ученици наше школе који се налазе на интеркултуралној размени у Швајцарској у оквиру пројекта „Образовање за права детета“.

У петак од 10 до 11 часова на линку https://www.powerup.ch/ послушајте програм који су припремили наши ученици.

Извештај из Швајцарске бр. 3

Поздрав из Дечјег села!

Драги наши,

Прошао је и први викенд! У дечјем селу Песталоци викендом се иде на екскурзију. Договорили смо са нашим супервизорима и представницима села о терминима екскурзија. У суботу смо посетили градић иза границе са Немачком – Констанц, а у недељу смо били у Луцерну. Оба града су лепа, време је дивно. Веома смо се лепо провели!

Констанц (њем. Konstanz) општина је у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг, са око 81.500 становника. Једно је од 25 општинских средишта округа Констанц. То је највећи град на Боденском језеру. Налази се уз саму границу са Швајцарском. Кроз град протиче река Рајна. У Костанцу постоји универзитет основан 1966. и висока школа за технику, привреду и менаџмент. Градић је рустичан и окићен многим заставицама јер је време карневала.

Луцерн (нем. Luzern, франц. Lucerne, итал. Lucerna) је седми по величини град у Швајцарској. Град је седиште истоименог кантона Луцерн, као и његов највећи град и културно и привредно средиште. Луцерн се сматра средиштем средишње Швајцарске.

У Луцерну смо посетили Музеј глечера и огледала. У музеју нам је било предивно и веома занимљиво. Поред тога у граду се налази и веома добро очувано старо градско језгро, познато по кућама са осликаним фасадама. Једна група је отишла са супервизорима Мајом и Милошем у обилазак језера бродићем. Уживали смо у дивном времену и савршеној панорами. Једна мања група ученика је са супервизором Аном остала у граду и обилазила знаменитости града. Стари дрвени мост, тзв. „Капелански мост“ (Капелбрике), који је изграђен у средњом веку, привукао нам је пажњу, али и многобројни излози, нажалост затворени, јер је недеља. У сваком излогу су декорације у виду маски, ликова из бајки или животиња.

Обе групе су биле задивљене лепотом града. Поздрави од свих нас из Швајцарске и јављамо се следећом приликом!

Јелена и Марко

Извештај из Швајцарске бр.2

Нови дани, нови изазови!

Иако смо рекли да се јављамо тек после екскурзије, десило се нешто што мора бити забележено!

Данас смо имали прилике да уживамо у још једној новини овог села. Наиме, у досадашњој пракси села свака земља је имала свој дан за представљање. Ове године је планирано нешто друго. Од почетка смо знали да ће деца у петак увече сама спремати вечеру, али нико није могао ни да претподстави како.

Свака кућа је морала да направи свој ресторан. Деца су се пријавила за куваре, декоратере, домаћине и забављаче. Задатак је био да изаберу намирнице из кухиње, донесу их у кућу, припреме храну у року од два сата и сервирају је у свом „ресторану”. Столове су сами декорисали, дочекивали госте и приредили забаву.

Презентација је била веома успешна, а што је још важније – сви су били веома задовољни!

Маја, Милош и Ана