Ауторски текст Катарине Симовић: Како користити књижевни текст као алат у превенцији насиља

Један од најтежих задатака сваког наставника је да решава ситуације насиља које се дешавају у школи. Осим што црпи велику количину енергије, то је и један од водећих узрока наставничког стреса. (Под наставником у овом тексту се подразумева учитељ, као и наставник у другом циклусу образовања и васпитања.) Решавање оваквих ситуација је нешто што се не учи на факултету, а у значајној  предности су наставници који су имали прилику да похађају неку од обука које се односе на понашање наставника у препознавању и разрешавању ситуација насиља. Свакако су најдрагоценије активности које се односе на превенцију. Те активности треба имплементирати у свакодневни рад још у првим разредима. Појединачни случајеви који не дају резултате не треба да обесхрабре наставника, јер има ситуација у којима педагогија не може да да резултате, већ у школски живот треба укључити и интервенцију других институције. Овај текст неће се бавити сувопарним законским оквиром који третира ову тему, већ искључиво практичним радом који живи.

Један од задатака наставе књижевности је и васпитна функција, па рад на превенцији насиља припада васпитним и функционалним задацима наставе. Исходи се односе на ученика који је оспособљен да препозна ситуацијe насиља у свакодневном животу, као и да на њих адекватно реагује. Посао  наставника је да ситуације насиља у текстовима искористи на часовима редовне наставе, али и на часовима одељењског старешине. У прилог овом тексту иду и резултати истраживања која показују да занимљива настава има утицаја на смањење насиља међу ученицима.

У оквиру програма који се реализује у нашој школи ,,Подршка школи након спољашњег вредновање – праћење колега једнаких по позицији и образовању“, реализовали смо у четвртом разреду час српског језика на коме се обрађивала народна бајка ,,Пепељуга“. Бајка је изузетна плодно тле, за остваривање исхода који се односи на оснаживање ученика за уочавање ситуација насиља, препознавање врста насиља, спречавање насиља, као и понашање у ситуацијама када је до насиља већ дошло. Били смо позитивно изненађени дискусијом која се водила на самом часу.

Након уобичајене методичке структуре часа уследио је део часа који је тема овог текста. У наставку се налази део припреме релизованог часа, са претпоставком ученичких одговора.

1. На које ситуације из реалног живота може да нас подсећа ова бајка?

*Ова бајка подсећа на породице у којима има насиља.

2. Коме се обраћамо  у случају породичног насиља?

*У случају породичног насиља обраћамо се: полицији, лекару, Центру за социјални рад, наставнику у школи, свом учитељу…

3. Да се подсетимо: Који све типови насиља постоје?

*Постоје: физичко, психичко, електронско, социјално, сексуално насиље.

4. Који су типови овде изражени? (Помажем ученицима да уоче да је у питању и физичко насиље, социјално и емоционално насиље.)

5. Ко врши насиље у овој бајци?

*Насиље врше маћеха и сестра.

5. Ко трпи насиље?

*Насиље трпи Пепељуга.

6. Ко све посматра, а могао би да помогне? (Анализирати и шта је отац могао да уради.)

*Посматрач је отац.

Важно је напоменути да би до оваквих очекиваних одговора наставник могао да дође, на овом узрасту, потребно је да до четвртог разреда ученици буду већ оснажени за ову проблематику. За многе књижевне текстове могуће је организовати и сценски приказ са могућим решењима. Деца воле драмску уметност и то треба искористити. Примера ради, ,,Ружно паче“ је веома погодно за драматизацију, али и за преобликовање садржаја, тако да интервенција покаже да је насиље над главним ликом могло и требало да се спречи.

Једно од питања које се намеће је: -Када није рано, а када није касно, применити ову технику ,,тренинга“ за ученике?  Читанке још од првог разреда обилују бројним текстовима у којима је могуће пронаћи ситуације у којима неко трпи насиље, па ову превентивну технику треба применити још у најранијем узрасту. Никада није касно, јер је могуће прилагодити је свим узрастима.

Знање које сам стекла у оквиру Уницефовог програма, који је реализован у нашој школи, ,,Моја школа – школа без насиља“, а које се односи на реалне животне ситуације, преобликовала сам у рад на књижевном тексту и као коаутор семинара ,,Књижевни текст – алат у превенцији насиља“,  акредитованог од стране ЗУОВа, имала сам прилике да своје идеје, знање и искуства, поделим са многим учитељима и наставницима широм Србије.

Катарина Симовић

професор разредне наставе

самостални педагошки саветник

мастер лидерства у образовању

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s