Јавна набавка број 1/16- организовање екскурзије за ученике I- VI разреда и наставе у природи за ученике I и II у шк.2015/2016. години

ЈН БР. 1/2016

ОШ „Светозар Марковић“ објављује јавни позив за подношење понуда у поступку јавне набавке мале вредности за организовање екскурзије за ученике I- VI разреда и наставе у природи за ученике I и II у шк.2015/2016. години.

Више информација о поступку набавке можете да сазнате из приложеног документа (позива за подношење понуда и конкурсне документације).

Позив за подношење понуда

Конкурсна документација

 

 

Презентација Гимназије у нашој школи

Дана 23.2.2016. године у нашој школи одржана је презентација Гимназије. Презентацији су присуствовали ученици сва три одељења осмог разреда у пратњи одељењских старешина. Наставник географије у краљевачкој Гимназији Слободан Стевановић и пет ученика ове школе (Мина, Ања, Милена, Лазар и Димитрије) представили су ову школу заинтересованим ученицима осмог разреда. Ученици осмог разреда су од некадашњих ученика наше школе сазнали који све смерови постоје у Гимназији и на који се начин реализује настава. Осим тога, било је речи о међународној сарадњи и пројектима у које је Гимназија укључена. Након презентације, ученици Гимназије су одговарали на питања наших осмака.

gimnlogo1909-2-3

Општинско такмичење из страних језика

У суботу, 20.2.2016. године у просторијама наше школе одржано је општинско такмичење из страних језика. Ученици краљевачких школа су се такмичили у познавању енглеског, француског, италијанског и немачког језика. На такмичењу је учествовало укупно 99 ученика, а пласман на окружно такмичење остварило је 15 ученика.

Међу тим ученицима су и наше ученице: Глорија Стевановић и Ана Николић, које су освојиле треће место из енглеског језика и Милица Матовић, која је освојила треће место из француског језика.

Честитамо свим ученицама и желимо им много успеха на наредном нивоу такмичења, које ће се такође одржати у нашој школи.

Тестови са такмичења ће бити објавени на сајту Друштва за стране језике и књижевности Србије.

Занимљив час српског језика о грчкој митологији

Ученици 5/1 су добили задатак да кроз групни облик рада обраде ликове грчке митологије. Понуђени ликови су МИНОТАУРИ, КЕНТАУРИ, ЗЕВС, ПРОМЕТЕЈ, ПАНДОРА, АФРОДИТЕ, АПОЛОН. Ученици су били веома вредни, а производ њиховог рада током зимског распуста може се видети на фотографијама. О сваком од ликова могли су да пронађу текстове и приче, опишу његове физичке и карактерне особине и нацртају га. Било је важно и да напишу за своје другове изворе које су користили и препоруче играни или цртани филм из којих можемо сазнати нешто више о том лику.

Материјал који вам може користити у даљем раду су и неки одломци. Предлажем да их прочитате.

Прометеј / Пандорина кутија

Прометеј, као мудрији од Атланта, предвидео је исход побуне против Крона, и зато је више волео да се бори на страни Зеуса, наговоривши Епиметеја да учини исто. Он је заиста био најмудрији у својој раси, и Атена, чијем је рађању из Зеусове главе помагао, научила га је архитектури, астрономији, математици, пловидби, медицини, металургији и осталим корисним знањима и вештинама које је он пренео на људе. Али Зеус, који је одлучио да искорени цео људски род и спасао га искључиво на Прометејеву усрдну молбу, почео је да се љути пошто је схватио како се снага и способности људи стално увећавају.

Једног дана, кад је почела расправа на Сикиону о томе које делове бика треба приносити боговима на жртву, а које остављати људима, Прометеја су позвали да пресуди. Он је ради тога убио и раскомадао бика и од његове коже сашио две вреће, па их напунио оним што је исекао. У један џак је стрпао месо, али га је сакрио бурагом, који је најмање примамљив део сваке животиње; други џак садржао је кости сакривене дебелом наслагом сала. Кад је понудио Зеуса да изабере, овај се превари те изабра врећу са костима и салом (што је још увек божански део); због тога је Зеус Прометеја, који му се подсмевао иза леђа, казнио тиме што је људима одузео ватру. „Нека од сада једу живо месо!” – дрекнуо је Зеус.

Прометеј одмах оде до Атене, с молбом да га на споредан улаз пусти на Олимп, и она му то дозволи.

Дошавши горе, он запали бакљу о усијане сунчеве кочије, па је затим одмах разби на неколико угљених угарака, које сакри у срчику џиновске стабљике мирођије. Затим се, угасивши своју бакљу, искраде са Олимпа да га нико не види и људима однесе ватру.

Зеус се заклео да ће се осветити. Наредио је Хефајсту да направи жену од иловаче, четворици ветрова да јој удахну живот, а свим богињама са Олимпа да је украсе. Ову жену, Пандору, најлепшу која је икада створена, послао је Зеус на поклон Епиметеју, а пратио ју је Хермес. Али Епиметеј, пошто га је брат опоменуо, није примио поклон од Зеуса, извинивши се са пуно поштовања. Љући него икада, Зеус окује нагог Прометеја за стуб на кавкаским планинама, где му је похлепна орлушина целог дана кидала џигерицу, из године у годину; и није било краја болу, јер је ноћу, (док је Прометеј био изложен свирепом мраку и хладноћи), његова јетра поново зарастала.

Али Зеус, у намери да не призна да је виновник ове свирепости, поче да протура лаж: говорио је да је Атена Прометеја позвала на Олимп на тајни љубавни састанак.

Епиметеј, уплашен судбином свога брата, пожури да се ожени Пандором, коју је Зеус направио колико лепом толико глупавом, рђавом и лењом — и то је прва од великог броја сличних жена. Пандора је одмах отворила крчаг у који је Прометеј с великим напором успео да затвори све духове што су могли да нашкоде људима: старост, тегобан рад, слабост, лудило, порок и страст — и дао га Епиметеју с напоменом да га чува затвореног. Из крчага изби облак, који прво запахну Пандору и Епиметеја по свим деловима тела, а потом зарази сав људски род. Ипак варљива Нада, коју је Прометеј такоде тамо затворио, поможе им својим лажима да се спасу од свеопштег самоубиства.

 

Орфеј и Еуридика

Орфеј, син трачког краља Ојагра и Мусе Калиопе, био је најславнији живи песник. Аполон му је поклонио своју лиру, а Мусе су га научиле како да свира на њој, тако да није само очаравао дивље звери, већ се и дрвеће и стење покретало с места на звуке његове лире. У Зони у Тракији и сада неколико храстова на планини стоје у истом положају у коме су се затекли у тренутку кад је Орфеј престао да свира.

Пошто се вратио из Египта, Орфеј се придружио Аргонаутима и с њима отпловио у Колхиду, а његова музика им је помагала да преброде многе тешкоће на путу – а при повратку оженио се Еуридиком, коју неки зову Агриопа, и настанио се међу дивљим Киконима у Тракији.

Једног дана, у близини Темпе, у долини реке Пенеја, Еуридика је сусрела Аристаја, који је покушао да је силује. Бежећи од њега, нагазила је на змију и умрла од њеног уједа. Али Орфеј је храбро сишао у Тартар надајући се да ће је вратити у живот. Пошао је пролазом који је био отворен у Аорни у Теспотији, и кад је стигао, он не само да је својом жалостивном музиком задивио возача Харона, пса Кербера и тројицу судија мртвима, већ су привремено обустављена мучења проклетих; до те мере је омекшао Хадово свирепо срце да је добио одобрење да врати Еуридику на горњи свет. Хад је ипак поставио један услов: да Орфеј не сме да се осврне на Еуридику све док не изађу на светлост дана. Еуридика је пошла за Орфејом кроз тамни пролаз, вођена звуцима његове лире. Али кад је изашао на светло дана, Орфеј се осврнуо да види да ли га Еуридика још прати и тако је изгубио заувек.

Аполон

Једног дана Атена је направила двоструку свиралу од јеленске кости и свирала на њој боговима за време гозбе. У почетку није могла да разуме зашто се Хера и Афродита кришом смеју, заклањајући лице рукама, јер је изгледало да њена музика усхићује остала божанства; она зато оде до потока и поче посматрати свој лик у води, док је свирала. Схвативши одједном како смешно изгледа са надувеним помодрелим образима, она баци фрулу и прокле сваког ко је подигне.

Марсије је био невина жртва овога проклетства. Он се саплео о фрулу, подигао је и чим је ставио у уста, она је сама засвирала, надахнута сећањем на Атенину музику; Марсије пође по Фригији пратећи Кибелу и одушевљавајући наивне сељаке. Они почеше да узвикују да ни сам Аполон не би умео да измисли лепшу музику, чак ни на својој лири, а Марсије је био толико глуп да им није противуречио. Ово, разуме се, изазва Аполонов гнев и он Марсија позва на такмичење под условом да победник смисли какву год хоће казну за побеђеног. Марсије пристаде и Аполон постави Мусе за судије. Утакмица показа да су такмичари подједнако добри, јер су Мусе биле одушевљене и једним и другим инструментом. Најзад Аполон довикну Марсију: »Чикам те да не можеш својим инструментом урадити све што ја могу са својим. Окрени га наопако, па певај и свирај у исто време.«

Ово је са фрулом било немогуће извести и Марсије изгуби утакмицу. А Аполон изврну своју лиру и поче да пева најдивнију химну у част олимпијских богова, тако да Мусе немаше куд већ да пресуде у Аполонову корист. Тада се, упркос својој лажној углађености, Аполон освети Марсију на најсвирепији начин:одрао га је живог, а кожу му приковао за бор (или, неки кажу, за платан). Она и сад виси у пећини одакле истиче река Марсија.

***

Аполон је само једанпут наљутио Зеуса, после чувене завере када су хтели да га смакну с власти. То се десило онда када се Аполонов син Асклепије дрзнуо да оживи мртваца и тако отме поданика Хаду; Хад, разуме се, уложи жалбу на Олимпу, на шта Зеус уби Асклепија громом, а Аполон, заузврат, поби Киклопе. Зеус се разбесне због губитка ковача оружја, и отерао би Аполона у Тартар за вечна времена да Лета није измолила опроштај, преузевши на себе да Аполона уразуми. Казна је замењена једногодишњим тешким радом, који је Аполон требало да издржи у торовима краља Адмета из Фере. Послушавши Летин савет, Аполон није само издржао казну како треба већ је учинио и велико доброчинство Адмету.

То га је опаметило, те је отада проповедао умереност у свему: изреке »Познај себе!« и »Ништа сувишно!« увек су му биле на уснама. Довео је Мусе из њихових боравишта на брду Хеликон у Делфе, стишао њихов бес, па их је научио да лепо и отмено играју.

Афродита

Афродиту је било тешко наговорити да позајми другим богињама свој чаробни опасач који је имао моћ да се свако живи заљуби у онога ко га има на себи; јер она је љубоморно чувала свој положај.

***

Суђаје су одредиле Афродити само једну божанску дужност, наиме да изазива љубав; али једног дана Атена ју је ухватила како потајно тка на разбоју, због чега поче да се жали како јој Афродита подрива власт и запрети да ће се одрећи свих својих дужности. Афродита се извини Атени и нико је после тога никада није видео да се бави ручним радом.

Дедал и Икар

… Ипак побећи са Крете није било лако, јер је све Минојеве бродове чувала војна стража, а Миној је обећавао велику награду ономе ко ухвати Дедала. Али Дедал направи себи пар крила, и још пар за Икара, на тај начин што је бочна пера увезао заједно, а мала налепио воском. Пошто је причврстио крила Икару, он му рече са сузама у очима: »Сине мој, опомињем те! Немој летети сувише високо да ти сунце не отопи восак; нити се спуштај сувише ниско, да ти перје не овлажи море«. Затим завуче руке у своја крила, па заједно полетеше. »Лети сасвим уз мене«, довикну Дедал сину, »не хватај сам правац!« Док су летели изнад острва на североисток, машући крилима, рибари, пастири и орачи који су их угледали помислише да су богови.

За собом су оставили Накс, Дел, Пар и кад им и Лебинт и Калимн већ промицаху с десне стране, Икар не издржа и заборављајући очева упозорења, поче да узлеће према сунцу, уживајући у моћи својих огромних крила. Кад Дедал погледа преко рамена, он више не виде Икара за собом, већ спази само разбацана пера на таласима под њим. Сунчана топлота је отопила восак и Икар је пао у море и удавио се. Дедал је кружио извесно време над морем док леш није испловио на површину, а онда узе синовљево тело и пренесе га на оближње острво и ту га сахрани; отада се то острво зове Икарија.

Али има их који не верују у ову причу и кажу да је Дајдал побегао са Крете барком коју му је прибавила Пасифаја, и да су на путу за Сицилију хтели да се искрцају на малено острво, кад Икар паде у море и удави се. Они још додају да је Икара сахранио Херакле; Дедал му је из захвалности подигао кип у природној величини у Писи, толико веран да Херакле помисли од кипа да је противник и обори га каменом. Други причају да Дедал није изумео крила, већ једро, да би био бржи од Минојевих галија; по њима се Икар удавио кад се барка преврнула због тога што је немарно крманио.

наставница Ана Милуновић

 

Стручно усавршавање наставника током зимског распуста

Последње дане зимског распуста учитељи и наставници  ОШ „Светозар Марковић“ искористили су за стручно усавршавање.

У просторијама наше школе реализован је семинар „Како до ефикасније наставе“. Дводневни семинар су реализовале представнице Друштва учитеља Крушевца, а циљ семинара били су  подизање ефикасности наставе оснаживањем наставника за планирање, стварање подстицајних услова, примену адекватних метода, задатака и наставних средстава, у складу са циљевима, потребама ученика и садржаја који се изучавају.

Почетак другог полугодишта

Друго полугодиште у школској 2015/2016. години почиње у среду, 17. фебруара 2016. године. Ученици ће наставу похађати по  распореду часова који је важио у току јануара, као и према истом распореду разреда по сменама.

Ученици трећег, четвртог, петог и седмог разреда похађаће наставу у првој смени.

Ученици првог, другог, шестог и осмог разреда похађађе наставу у другој смени.

Директор школе,

Славица Павловић

Сајт ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ПРАВА ДЕТЕТА уврштен у 50 најбољих

Сајт ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ПРАВА ДЕТЕТА, www.opd.org.rs је уврштен у 50 најбољих на домаћем вебу!!! а међу 5 најбољих у категорији БАЗА ЗНАЊА, према мишљењу стручног жирија редакције PC Press-a!!!!

Захваљујемо се свим партнерима који су допринели да наша заједничка база података (сценарији наставних јединица, приручници, примери добре праксе из школе, ученичке, родитељске акције…) буде висококвалитетна. Ово признање треба да буде подстицај свима нама да своје успешне праксе делимо и убудуће.

Пројекат Образовање за права детета, Ужички центар за права детета реализује у сарадњи са удружењима грађана: “Nexus” из Врања, “Имам идеју” из Краљева, “Друштвом за развој деце и младих – Отворени клуб” из Ниша, “Центром за креативни развој” из Књажевца и у сарадњи са партнерским школама: Основна школа “Светозар Марковић” и Основна школа “Јован Јовановић Змај” из Врања, Основна школа “Светозар Марковић” и Основна школа “Чибуковачки партизани” из Краљева, Основна школа “Стефан Немања” и Основна школа “Учитељ Таса” из Ниша, Основна школа “Митрополит Михаило” из Сокобање, Основна школа “Вук Караџић” из Књажевца, Основна школа „Нада Матић“ и Прва основна школа краља Петра II из Ужица. Пројекат је подржан од стране Песталоци дечије фондације и Владе Лихтенштајна.